Opšte informacije



Posledice klimatske promene na našu okolinu sve su vidljivije. Bitan sastavni deo su pri tome mere koje se mogu preduzeti u sprovođenju toplotne izolacije.

Održivost

Sa obzirom na današnje stanje smaterija, može se krenuti od toga da će sledeće generacije strogo osuditi naš odnos prema zajedničkim resursima nužnim za život- ako će to još moći.

Klimatske promene o kojima se poslednjih godina opet puno govori je pretnja za nas i našu okolinu, koja iz njih proizlazi su odlučujući podsticaj za bavljenje konceptima "održivog razvoja". Održivi razvoj je izbor privrednih i životnih modela koji zadovoljavaju potrebe i težnje sadašnjosti, a ne ograničavaju potrebe nadolazećih generacija. To važi za sve stanovnike Zemlje.

Termička sanacija:

Pravilo „misli globalno – deluj lokalno" bi trebalo služiti kao načelo za ograničavanje i smanjivanje emisija štetnih gasova. Do 2012. bi se ove štetne materije morale smanjiti za oko 13%, a umesto toga su se od 1990. povećale za 3%. Ako se uzme u obzir ukupna energija potrebna u Austriji, oko 40 % otpada na potrošnju toplotne energije za grejanje i toplu vodu u zgradama - pri tome se otpušta odgovarajuće velika količina štetnih materija, pogotovo ugljen- dioksida.

Odlučujuće će morati biti saznanje da se mere toplotne izolacije moraju uvrstiti u ukupni koncept planiranja kao bitan sastavni deo, i to iz aspekta ekonomičnosti i zdravlja, ali i ekologije.

Termička sanacija fasade građevina nam također pruža dobru priliku za uklanjanje slabih tačaka koje troše energiju u ukupnoj strukturi građevine i za stvaranje ugodne stambene klime za stanare.

Prednosti ulaganja u termičku sanaciju postojećih objekata su sledeće:

1.) Odgovarajuće izolacione mere na postojećim građevinama mogu smanjiti potrebu za toplotnom energijom do 60%. Pri tome se ne uzima u obzir menjanje prozora, povećanje toplotne izolacije plafona podruma i potkrovlja i, u idealnom slučaju, modernizacija grejnog sistema.

2) Što se tiče ugodnosti, dobro dimenzionisana toplotna izolacija omogućuje optimalno korištenje zidova i plafona kao mesta za skladištenje toplote, i to u količini koja će nakon provetravanja velikim delom sudelovati u ponovnom zagrejavanju prostorije i omogućiti korekcije pri najvišim dnevnim temperaturama.

3) Različite površinske temperature pojedinih građevnih delova kod starih zgrada često vode do kretanja vazduha i asimetričnog isijavanja u prostoriji, a time i do osećaja hladnoće i nelagodnosti. Zbog niske površinske temperature spoljnih zidova prostorija može delovati hladnije nego što pokazuje sobna temperatura.

4) Ravnomerne temperature površine, zbog dobre toplotne izolacije bez toplotnih mostova, sprečavaju štetnu kondenzaciju vodene pare uvek prisutne u sobnom vazduhu, pa tako ne dolazi do povišene vlage i stvaranja buđi.

5) Manja potreba za toplotnom energijom automatski uzrokuje manje emisije štetnih materija i gasova – ugljen dioksida. Dobra toplotna izolacija je osim toga važan prilog ličnom osiguranju protiv budućih energetskih kriza.

6) Zapošljavanje je također odlučujući faktor u pogledu stvaranja radnih mesta, vezano za izolovanje u starogradnji. U Austriji postoji oko 1,5 milion objekata sagrađenih između 1945. i 1980., koji trebaju hitnu termičku sanaciju. Za sanaciju tih kuća u sledećih 10 - 12 godina potrebno je oko 13.000 radnih mesta.